Objašnjenje programiranja: šta predstavlja i koja je njegova svrha

Programiranje podrazumeva upućivanje računara šta da radi kako bi se rešio problem. Njegova glavna svrha je prenošenje algoritma mašini.

U našem savremenom svetu, programiranje nam omogućava interakciju sa računarima na način koji ranije nije bio moguć. Pomaže nam da sprovedemo istraživanje, dizajniramo nove proizvode i usluge, upravljamo finansijama, komuniciramo sa drugima širom sveta i još mnogo toga.

Učenici bi trebalo rano da razviju veštine kompjuterskog kodiranja kako bi bili konkurentni u današnjem sve digitalizovanijem svetu. Ove prenosive veštine omogućavaju deci da nauče relevantne i konkurentne sposobnosti, istovremeno uspostavljajući mentalni sklop za rešavanje problema. U ovom članku smo prikupili sve što treba da znate o programiranju.

Kompjutersko programiranje podrazumeva pisanje uputstava koja računaru govore kako da izvrši određeni zadatak. To se može uraditi korišćenjem različitih računarskih programskih jezika, kao što su Python ili JavaScript.

Jedno je sigurno, programski jezici su prešli dug put za relativno kratko vreme. Ispod je vremenska linija jezika kodiranjai, naglašavajuć najvažnije prekretnice:

• Prvi programski jezik razvijen je 1883. godine za primitivni mehanički računar.

• Autokod je razvijen 1952. Smatra se prvim kompajliranim kompjuterskim jezikom kodiranja koji može da se prevede direktno u mašinski kôd.

• 1957. godine je stvoren FORTRAN. Ovo je jezik kompjuterskog kodiranja za rad sa matematičkim, naučnim i statističkim projektima.

• 1972. godine C je razvijen. Bliži je ljudskom jeziku nego kodnom jeziku, pa se smatra prvim programskim jezikom visokog nivoa.

• Objective-C je nastao 1983. Iste godine razvijen je I C++ . Ovo je proširenje C jezika kodiranja, koji je drugi najkorišćeniji jezik na svetu.

• Python je razvijen 1991.

• Java je nastala 1995. zajedno sa PHP-om i Ruby-jem

• Microsoft je 2000. razvio C#, kombinaciju C++ i Visual Basic-a

• 2003. godine je nastala Scala.

• 2009 Google je razvio Go.

• 2014. Apple je razvio Swift.

Današnji programski jezici zasnovani su na konceptima korišćenim u prethodnim jezicima kodiranja

Programiranje vam omogućava da pretražujete svoje omiljene veb lokacije, povezujete se sa prijateljima ili naručite hranu preko raznih aplikacija i skrolujete po društvenim medijima u slobodno vreme. Takođe pomaže preduzećima, pa čak i otkrivanju svemira da rade efikasnije.

• Specifični programski jezici kao što je C se koriste u robotici i za izgradnju računarskih operativnih sistema.

• Mnogi jezici se koriste za pravljenje veb sajtova, igara i mobilnih aplikacija npr. Java ili Html. Koriste se i za medicinske tehnologije i automatizaciju, u ovim oblastima su C, SQL, R i Python najvažniji.

• Java rukuje bezbrojnim zapisima i pokreće analitiku preko ogromnih podataka, pored toga što je glavna alatka za Android telefone.

• R i Python se koriste za pokretanje napredne analitike i nauke o podacima. Ovi programski jezici omogućavaju kreiranje vrhunske veštačke inteligencijemodela zasnovanih na mašinskom učenju.

Programiranje je nova pismenost. Učenje od malih nogu pomaže u razvoju kritičkog i logičnog razmišljanja. Učešće na času kodiranja je takođe odličan način da se razvije nekoliko drugih važnih mekih veština, kao što su logika i komunikacione veštine, može pomoći deci da nauče da sarađuju, rade u timovima, upravljaju društvenim okruženjima i bolje rade akademski.

Pisanje kompjuterskog koda podrazumeva pravljenje grešaka, testiranje rada, pokušaje i ispravljanje grešaka koje pomažu deci da budu upornija i bolje rešavaju probleme. Kodiranje podstiče razbijanje komplikovanih ideja i pitanja u korake kojima se može upravljati, što takođe razvija veštine rešavanja problema.

Da biste iskoristili ove pogodnosti, vredi početi da učite programiranje u mladosti.

Kompjutersko programiranje inovira sve industrije i menja naš svakodnevni život. Kao rezultat toga, znanje o kodiranju otvara mnoga vrata za osobe koje traže posao. Za poslove projektanata softverskih programa se predviđa da će porasti za 21 posto do 2028.

Veštačka inteligencija postaje sve relevantnija. Sve više organizacija koristi tehnologiju da ubrza svoje poslovanje, s obzirom da mnogi zadaci mogu biti automatizovani na ovaj način. To bi moglo da promeni industriju kodiranja, ali će i dalje postojati sve veća potreba za agilnim profesionalcima u oblasti.

Programiranje uči decu neprocenjivim veštinama koje mogu da koriste u školskom učenju, a kasnije i u karijeri. Ako ste spremni da preduzmete sledeći korak, možete pronaći odgovarajuće kurseve kodiranja za uzrast vašeg deteta u Logiscool-u.