Zašto deca treba da imaju AI obrazovanje: Uvidi od roditelja u Mađarskoj i Rumuniji

Veštačka inteligencija (AI) je postala deo naše realnosti. Od svakodnevnih alata poput provere pravopisa i chatbot-ova do personalizovanih aplikacija za učenje, AI brzo oblikuje način na koji živimo, učimo i radimo. Koliko su porodice spremne da vode svoju decu kroz ovo novo digitalno putovanje?

Nedavna Logiscool istraživanja među roditeljima u Srednjoj i istočnoj Evropi pružaju neke odgovore. Nalazi otkrivaju jasan trend: dok roditelji priznaju prednosti AI, mnogi se osećaju nespremno da podrže svoju decu i zabrinuti su zbog rizika od prekomerne zavisnosti.

I u Rumuniji i u Mađarskoj, roditelji su ocenili svoje znanje o veštačkoj inteligenciji značajno niže od svoje ukupne digitalne pismenosti. Rumunski roditelji su sebi dali prosečnu ocenu od 2,6 od 4, dok su mađarski roditelji sebe ocenili nešto niže, sa 2,4.

Ovo je važno jer deca već koriste alate pokretane veštačkom inteligencijom. Ako se roditelji osećaju nesigurno, teže im je da usmeravaju svoju decu u bezbednom i efikasnom korišćenju ovih tehnologija.

Istraživanja jasno pokazuju jednu stvar: roditelji vide AI kao koristan alat, ali ne žele da zameni razvoj osnovnih veština. U Rumuniji, na primer, najbolje ocenjene primene AI bile su proširivanje opšteg znanja (M=3,3), učenje stranih jezika (M=3,1) i vežbanje pravopisa (M=3,1). Mađarski roditelji su izrazili slične stavove, dajući prioritet pravopisu (M=3,2), sažimanju nastavnih materijala (M=3,1) i proširivanju znanja (M=3,1). Ovi rezultati pokazuju da roditelji najviše podržavaju AI kada pomaže deci da uče efikasnije, organizuju informacije i ojačaju osnove akademskih predmeta.

Nasuprot tome, kada su u pitanju kreativni zadaci poput „kreiranja originalnog sadržaja", podrška je značajno opala (Rumunija: M=2,9, Mađarska: M=2,8 od 4). Ovo odražava dublju zabrinutost: da bi oslanjanje na AI u oblastima koje zahtevaju originalno razmišljanje, maštu i izražavanje moglo da ugrozi sposobnost dece da razmišljaju nezavisno.

Ovi prioriteti se slažu sa najvećim brigama roditelja. U oba istraživanja, najčešće zabrinutosti bile su da korišćenje AI može da oslabi praktične veštine rešavanja problema, ograniči sposobnost dece da kritički ocenjuju sadržaj i smanji njihov kapacitet za složeno razmišljanje i nezavisan rad na projektima (Rumunija: M≈2,9–3,0; Mađarska: M≈2,6–2,8).

AI treba da se koristi kao podrška. Potrebno je pronaći ravnotežu između digitalne podrške i savladavanja osnovnih koncepata. Dok AI može biti moćna pomoć, treba da dopunjuje, a ne da zamenjuje razvoj nezavisnog mišljenja, rešavanja problema i samoizražavanja. Nije održivo rešenje ako deca postanu zavisna od AI-ja kako bi artikulisala svoje ideje ili završavala osnovne zadatke.

Institucije koje podržavaju digitalno obrazovanje moraju biti eksplicitne u vezi sa ovim — a u Logiscool-u smo veoma striktni kada je reč o tome da učimo decu da se ne oslanjaju previše na AI. Prioritet je izgradnja jakih osnovnih veština kao što su kritičko čitanje, pisanje i računanje pre uvođenja AI-ja kao poboljšanja. Ovaj pristup odražava matematičko obrazovanje: deca prvo uče da rešavaju probleme ručno, gradeći razumevanje i samopouzdanje, a tek kasnije integrišu kalkulatore da prošire svoje sposobnosti.

Velika većina roditelja u obe zemlje već razgovara o AI sa svojom decom kod kuće (78–79%). Mnogi čak uče o AI zajedno sa svojom decom – 37% u Mađarskoj i 57% u Rumuniji.

Zanimljivo je što se dve zemlje razlikuju kada je reč o vannastavnom učenju. U Mađarskoj, samo 5,5% roditelja upisuje svoju decu na vannastavne časove o AI. U Rumuniji je taj broj nešto veći i iznosi 25%. Još upečatljivije: rumunski roditelji koji uče kod kuće sa svojom decom imaju tendenciju da se osećaju kompetentniji u AI od onih koji se oslanjaju na spoljašnje kurseve – suprotno od mađarskog obrasca.

Ovi rezultati ukazuju na sledeće: AI obrazovanje za decu ne može da čeka. Roditelji su željni da podrže svoju decu, ali često osećaju da im nedostaje stručnost. Škole, vannastavni programi i obrazovne organizacije treba da se uključe kako bi popunile ovaj jaz – ne samo učeći decu kako da koriste AI alate, već i kako da kritički misle, samostalno rešavaju probleme i balansiraju tehnologiju sa kreativnošću.

U isto vreme, roditeljima su potrebni resursi da uče zajedno sa svojom decom, tako da mogu da ostanu informisani i pruže smernice kod kuće.

Veštačka inteligencija svakim danom napreduje, a današnja deca će odrastati u svetu gde će efikasno i odgovorno korišćenje AI biti jednako važno kao čitanje, pisanje ili računanje. Već danas, skoro svaka profesija — od marketinga i dizajna do zdravstva, prava, inženjerstva, pa čak i zanatskih veština — zahteva određeni nivo digitalne i AI pismenosti. Sposobnost razumevanja, evaluacije i primene AI alata brzo postaje osnovno očekivanje na tržištu rada.

To znači da će deca koja nauče kako da odgovorno koriste AI imati jasnu prednost: moći će da rešavaju probleme efikasnije, prilagode se novim tehnologijama i ostanu konkurentna na radnom mestu koje se brzo menja. S druge strane, oni koji odrastu bez AI veština naći će se u riziku, gubeći obrazovne i profesionalne prilike u odnosu na vršnjake koji su bolje pripremljeni.

Izbor je u našim rukama kao roditelja, edukatora i zajednica. Možemo ili da opremimo decu znanjem i samopouzdanjem da se snalaze sa AI kao alatom za rast i kreativnost, ili možemo da ih ostavimo nepripremljene za budućnost gde ove veštine nisu opcione već neophodne.

U Logiscool-u verujemo da je odgovor jasan: dajemo deci priliku. Učeći ih ne samo kako da koriste AI, već kako da ga propituju, kritički razmišljaju i odgovorno ga primenjuju, pomažemo da se osiguramo da u budućnost uđu kao lideri, kreatori i inovatori — a ne samo pasivni korisnici tehnologije.

Zainteresovani ste za ostale rezultate? Pogledajte naše blog postove o digitalnoj pismenosti i bezbednosti na internetu da saznate šta roditelji misle i kako možemo bolje pripremiti decu za digitalno doba.